Udruženje građana „EtnoDom Gorocvet Inđija“ osnovano je 2007. godine. Rad udruženja usmeren je na očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa kroz prenošenje veština i znanja o starim zanatima. Znanje prenose na decu i omladinu i svake godine uključuju nove đake osnovnih i srednjih škola kako bi ih upoznali sa lepotama tradicije. Pošto tradicija pripada svima, u njihovim radionicama učestvuju ravnopravno i dečaci i devojčice. Teme njihovih radionica su stari zanati – vez i zlatovez, pustovanje, necanje, izrada keramike, tkanje, pletenje i kaligrafija. Posebnu pažnju obraćaju na ćirilično pismo, ornamentiku i inicijale srpskih manastira i rukopisnih knjiga.
Ove godine teme predavanja i radionica su bili vez i zlatovez, a naziv manifestacije je bio “Zlatovez zlata vredan”.
Prvog dana manifestacije, 15. oktobra, izložbu radova nastalih u saradnji udruženja i SŠ „Dr Đorđe Natošević“ iz Inđije otvorila je dugogodišnja saradnica udruženja, programska direktorka za matičnost, dokumentaciju i informaciono-komunikacijske tehnologije Muzeja Vojvodine Ljiljana Trifunović. Ljiljana je na otvaranju rekla da savremeni dizajn koristi ornamente iz prošlosti i da danas mladi imaju drugačije viđenje ornamenata. Takođe je istakla saradnju Muzeja Vojvodine i Gorocveta koji je od samih početaka svog rada tražio ornamente iz Inđije i okoline i iz muzeja su naravno dobili na uvid te ornamente, ali i ornamente iz celog Srema. Direktorka muzeja je rekla da je srećna što vidi mnogo dece i mladih u publici i istakla da je etnološko odeljenje muzeja Vojvodine uvek raspoloženo za saradnju.
Posle otvaranje izložbe počela je radionica veza i zlatoveza, na kojoj su pored učenika SŠ „Dr Đorđe Natošević“ učestvovali i predstavnici mnogobrojnih udruženja i škola iz Srbije, kao i učenici osnovnih škola Dušan Jerković, Jovan Popović i Petar Kočić iz Inđije.
Ukusnu hranu za sve posetioce izložbe i učesnike radionice spremili su učenici škole, smera kuvar.
Drugog dana manifestacije bilo je predavanje o vezu i zlatovezu koje je održala kustos Muzeja Vojvodine, Katarina Radisavljević, i ponovo radionice veza i zlatoveza.
VEZ I ZLATOVEZ
Vez je način ukašavanja tkanine bodovima koji je obogaćuju i dodatno ulepšavaju provlačenjem niti od različitih materijala uz pomoć igle. Vez se od davnina koristio za ulepšavanje odeće i prostora, za obeležavanje javnih i privatnih događaja, izražavanje ideja kako političkih tako i duhovnih, označavanje materijalnog, društvenog i bračnog statusa, verske i nacionalne pripadnosti …
Nastariji sačuvani primerci veza, posmrtne cvetne ogrlice faraona iz vremena oko 1400. godina p.n.e. pronađeni su u egipatskim grobnicama, a motivi lančanog veza pronareni su na bronzanoj posudi iz kineske dinastije Šang oko 1500. godina p.n.e. Predmeti sačuvani iz antičke Grčke i Vizantije svedoče da je vez i zlatovez bio veoma razvijen. U srednjevekovnoj Srbiji vez i zlatovez su bili u upotrebi na dvoru i kod sveštenstva, a zlatovezom su se bavile pripadnice bogatog sloja stanovništva.
Jedno od napoznatijih dela umetnosti veza u našoj kulturi je Pohvala knezu Lazaru koju je oko 1402. godine izvezla monahinja Jefimija sa namerom da bude pokrov za kovčeg sa moštima svetog kneza. Jefimija je pokrov namenila Lazarevoj zadužbini Ravanici, a danas se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Pohvala je rađena zlatnim nitima na crvenoj atlas svili. Reči Pohvale knezu Lazaru, kao svetom, i molitve upućene svetim Hristovim ratnicima, izvezene su u 26 redova. U poslednjem redu poeme, u sredini, pesnikinja je ostavila i svoj autograf. Osim slova, jedini ukras na ovom vezu je rubna trolisna lozica, koja okružuje tekst sa sve četiri strane.
Koliko su izložba, predavanje i radionice bili posećeni možete videti na fotografijama. Vidimo se na nekoj novoj izložbi i radionici Gorocveta.
