Kada su me zamolili da napišem nekoliko reči o koncertu The Cult-a, znao sam da će to biti težak zadatak. Težak zato što je teško ostati objektivan prema jednom od bendova koji ti je obeležio muziku u mladosti.
Njihov prvi i jedini koncert koji sam gledao pre ovog koncerta je bio na Exitu 2006. godine. Bio je to neverovatan nalet energije što sa bine, što iz publike prema izvođačima.
Elem, da se mi vratimo na ovaj koncert. Nedugo posle otvaranja kapija Arsenal festa sa društvom sam se našao na svom prvom Arsenal Festu. Puni uzbuđenja dotrčali smo na glavnu binu.
Sam prostor Kneževog arsenala gde je glavna bina nije veličine npr. Exitmainstage-a, ali taman dovoljno da se napravi dobra atmosfera.
Za dobar štimung su se pobrinuli pre Cult-a, već klasično dobri Stefanovski kao i sjajni The Clutch, kojima je ovo bio prvi nastup u Srbiji ali se nadam ne i poslednji jer su po meni ostali dužni za neke pesme iz bogatog repertoara.
Sa nestrpljenjem smo se zacrtali ispred bine da iz prostora za fotografe ispratimo početak koncerta ali bili smo neprijatno iznenađeni da je band zabranio fotografisanje iz te zone.
I tako dok smo tražili dobro mesto za gledanje u publici, zagrmeli su prvi rifovi pesme Rise iz gitare Bilija Dafija.To je bila i jedina pesme sa albuma Beyond Goodand Evil. Kao što se i moglo očekivati najviše pesama je bilo sa albuma Electric (šest), a sledili su ga albumi Love, SonicTemple i novi album Under the Midnight Sun sa po dve pesme, što me je malo i iznenadio pošto bendovi posle izlaska novog albuma forsiraju nove pesme. Hmm…moguće da su i oni uvideli da novi album nije ispunio njihova očekivanja, a i publika je vrlo pomešano reagovala na nove pesme.
Sa druge strane čudi me da su sa Sonic Temple bili samo Sun King i Sweet Soul Sister, a nigde Edie, Fire Woman i da ne nabrajam još neke hitove.
Ako ovo sklonimo sa strane izbor pesama je bio dobar. Ređali se hit za hitom kao što su Lil’ Devil, Wild Flower, Spiritwalker, Rain, itd.. I dok smo došli sebi proleteo je 14 pesama i momci sišli sa bine. Srećom nije im trebalo puno da se vrate i da nas na bisu časte sa još dve pesme (Peace Dog, Love Removal Machine).
A da li je koncert ispunio moja očekivanja? Skoro. Nemam zamerke na kvalitet sviranja. Ritam sekcija je precizno isporučivala ritmove, što sam i očekivao. Otkako je Tempesta, koga sam znao od ranije kao dobrog bubnjara iz Testamenta, došao u band znao sam da su na toj poziciji dobili odlično pojačanje, a ni prekaljeni Charlie Jones, koji je radio sa puno poznatih izvođača, ništa manje nije zaslužan za dobru pratnju. Ipak evidentno je bilo da su glavne zvezde bili Ian i Billy. A opet zahvaljujući Ian-u mi se činilo da nema te poletne energije na bini koja ih je krasila na koncertu na Exit-u, kao što su na momente umorno pevanje, slabije kretanje na bini, itd. Slično je rekao i drugar koji ih je dan pre Arsenala gledao u Pešti.
Možda sam imao prevelika očekivanja, mada mi je jasno da su i oni ostarili i da samim tim i njihov pogled na svet i pristup muzici se menja.
Da li ovo znači da ih neću više hteti gledati? Naravno da ne. Isto to se odnosi i na ljupki Arsenal fest, na koji ću odlaziti i ubuduće.
Vidimo se sledeće godine, Kragujevac!!
Ako nekog interesuje, evo i set lista pesama sa koncerta:
Rise
Sun King
King Contrary Man
Sweet Soul Sister
The Witch
Lil’ Devil
Aphrodisiac Jacket
Vendetta X
Phoenix
Wild Flower
Mirror
Spiritwalker
Rain
She Sells Sanctuary
Bis:
Peace Dog
Love Removal Machine
Marton Macas