U mnoštvu svega lošeg što nas okružuje, biti na jednoj poetskoj večeri je stvarno lekovito. Iako nisam ljubitelj javnih čitanja poezije i iako retko naiđem na pesnike koji zadrže moju pažnju, na pesničkom okupljanju pod nazivom Šest p(j)esnika na relaciji ZG-NS-IN (via Vienna) bilo je zadovoljstvo biti u publici jer su svi učesnici bili sjajni. Četiri pesnika i dva muzičara koji sviraju pesnike. Od pesnika jedan magistar fizike i hemije, jedan načelnik policije, jedan džudista i stolar i jedan koji je legenda. Kraj druženja su ulepšale dve gitare i muzika rađena po stihovima Laze Kostića, Disa, Branka Radičevića, Pere Zupca, Vite Nikolića…..
Pa krenimo redom kojim su se predstavili publici:
Goran Gatalica, Zagreb
Goran je dobitnik nagrade Dragutin Tadijanović iz Zaklade HAZU, nagrade Katarina Patačić, nagrade Kvirin Matice hrvatske, nagrade Slavić Duštva hrvatskih književnika i najnagarđivaniji je pesnik haiku poezije u Japanu, tri puta je dobio 1. nagradu na međunarodnim takmičenjima. Magistar je hemije i fizike, na doktorskim studijama, radio na Institutu za fiziku i na Fakultetu hemijskog inženjerstva i tehnologije. Nije prvi put u Inđiji, već je bio na druženjima pesnika, a sem dobrog društva i lepih reči u Inđiji mu je dobro i zbog rakije, dunje, koju odnese u Zagreb na radost Zagrepčana. Sebe smatra stvarateljem višeslojne poezije i pesnikom duhovnosti, metafizike i znanosti. Zanimaju ga svemir i kosmologija.
Pročitajte nekoliko njegovih pesama:
suncokreti u cvatu —
pjevamo bosi
na stražnjem trijemu
*
rub šume —
ramena drvosječe
nose sumrak
*
noćni jasmin —
njena procvala duša nosi vodu
izbjeglici
*
osamdeset jeseni . . .
njeni prsti se prisjećaju
prvih dunja
Zrinko Kapetanić, Nova Gradiška
Zrinko je pesnik, načelnik policijske stanice i izuzetan interpretator poezije. Piše pesme od malih nogu. Kada je počeo da piše, otac nije verovao da su to njegove pesme. Recitovanjem je počeo da se bavi kasnije, u srednjoj školi i u šali kaže da su se onda sve cure zaljubile u njega. Na njegovom youtube kanalu ima 4 miliona pregleda i ljudi mu često kažu da su zbog njega zavoleli poeziju. Na večerima poezije interpretira svoje, ali i pesme drugih pesnika i zna napamet 160 pesama. Interpretira Jesenjima, Simonova, Bodlera, hrvatske, srpske, bosanske pesnike i smatra da interpretacija daje pesmama dušu. Recitovao bi i zatvorenicima u zatvoru, jer zna koliko nedužnih ima u zatvoru, a koliko krivih na slobodi. Njegove pesme i interpretacije možete čuti na kanalu: https://www.youtube.com/@zrinkokapetanic , a mi smo za vas izdvojili ovu njegovu pesmu:
Pokušavam, oduprijeti se snazi tvoga glasa,
tvoga pogleda, tvojih očiju, ruku i usana,
naginjanja ka vjetru što puše među nama
i mirisu pouke što nosi mi od tebe,
jer ne znam voljeti, zato se odupirem svemu
što čini Tebe.
Kao crv u jabuci skrivam se,
mada volim sok što se kotrlja na moje nepce,
dok do izgubljenog srca u kome se krijem
ne zagrizeš svježinu nastalog ploda.
Tako si lijepakada te gledam izvan svega,
draga u prostoriji punoj padanja svjetla
i punoj rasipanja Tebe.
Izvan Tebe ne znam voljeti
i ne slutim kakva ljubav dolazi od Tebe,
tražeći u zaobljenoj punini tvojih bokova
bogatstvo pjesama svojihi i lik tvoj u tišini
ćutim da naučit ću u prisutnosti i poljupcu tvome,
u odsjaju ogledala tvoje magnetske sile…
Slutim da naučit ću kako te voljeti.
Goran Matić, Zemun
Goran je Zemunac, pesnik, stolar i džudista. Prvu zbirku pesama “Osnove samoubistva” objavio je u 54. godini.
“U svemu šta radim tražim nekakvo zadovoljstvo, bilo da je reč o metalu, drvetu ili rečima”, kaže.
Na facebooku ima svoju stranicu Goran Matić samo pesme, a ovo je jedna od njih:
Kako da pojmim ovo vreme
Istovrememeno teče u suprotnim smerovima
Starim jer gledam samo u jednom smeru
Pripitomljen sam kao tigar u vatrenom obruču
Postoji nevidljiva prepreka
O koju se odbija vreme i krene nazad ka meni
Podje kao oluja vrati se kao povetarac
Ako približim prepreku, vratiće se silnije
I ja ću zaspati u poljupcu
Biće to tihi sudar materije
Klupko u kandžama Šredingerove mačke odmotava se odmotava se sledeći šum izmedju nasumičnih stanica vremena koje smo odabrali za sebe, ne slušajući šum.
Boško Tomašević, Beč
Boško Tomašević je književna gromada, pesnik, romanopisac, esejist i književni teoretičar. Osnivač je škole suštinskog pesništva. Doktorirao je na katedri za opštu književnost u Beogradu 1982. godine. Iako je predavao je na više evropskih univerziteta i član je Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti, francuskog i austrijskog PEN-a i Francuskog društva pisaca, vrlo je skroman. Ovo je jedna od njegovih pesama iz zbirke Arhiv:
Doći će još teži dani
Još veća zima.
Dolazi ledeno doba,
Dolazi dim iz kuća,
biće toplo,
biće blizu.
Mimoilazićemo se s pticama
u belini
bićemo živi,
vreme hladnoće
zbližiće nas.
(Doba približavanja)
Nemanja Nešić I Miloš Zubac, Novi Sad
I Nemanja i Miloš su i pesnici i muzičari, a na ovoj pesničkoj večeri svirali su nekoliko pesama sa albuma Jučerašnji svet na kom su napravili muziku na tekstove 60 različitih pesnika.
Ovako su zvučali: