Prokleta avlija, jedno od najpoznatijih dela Ive Andrića, objavljena je 1954. godine. U pitanju je kratki roman (ili duža pripovetka) koji se bavi temama zatvorenosti, sudbine, moći i ljudske prirode.
Radnja je smeštena u istanbulski zatvor poznat kao „Prokleta avlija“, koji postaje svojevrsna metafora sveta. U tom skučenom i turobnom prostoru susreću se ljudi različitih sudbina, vera i porekla, ali svi dele istu sudbinu – zatočeništvo, nepravdu i neizvesnost.
Takođe, zatvor u romanu nije samo fizički prostor, već simbol univerzalne ljudske zatvorenosti – u sistemima, istoriji, pa i sopstvenim mislima.
„Prokleta avlija“ se često tumači kao alegorija totalitarnih sistema i birokratije, gde pojedinac gubi identitet i postaje deo bezlične mase.
A ovako jedna srednjoškolka tumači Prokletu avliju:
Čovek i svet u Prokletoj avliji
Kroz delo Prokleta avlija, Andrić, ne samo da je protumačio ponašanje ljudi u zatvoru, već je kroz svoj opis pokušao da nam približi stav i zlo jedne vlasti. On avliju ne prikazuje samo kao zatvor gde se ljudi dele na krive i nevine već kroz nju pokušava da nam pokaže stvarnost sveta u ono vreme. U Prokletoj avliji svet je prikazan kao mesto nepravde, ali takođe i kao pozornica gde čovek može da pokaže duhovnu i moralnu veličinu. Želela bih da se dotaknem toga da i današnji, savremeni svet ima svoju avliju. Avliju na koju ne gledamo kao zatvorske rešetke sa tri ubice, nego kao avliju koja je „zatvorila” čitavu državu. U ovoj, našoj, avliji glavnu reč vode oni na vrhu, takoreći, Vlada naše države. Vlada koja celu državu ima u svojim rukama i radi sa njom šta želi, odnosno, radi sa nama šta želi. Iako živimo u demokratskoj državi, politika i dalje funkcioniše po principu kontrole kroz zakone i pravdu. Ali koje zakone, koju pravdu? Kroz pravdu koju ćeš dobiti jedino ako imaš da platiš za nju ili kroz zakon koje plaćaš da on ne bi bio sproveden. Naša avlija funkcioniše tako što plaćaš sitno one koji su finansijski nestabilni ili one koji su psihički poljuljani, ali to je već posebna priča. Vlast u našoj avliji ne samo da je puna zla, nepravde i monstruma, već ne sme da preuzme krivicu za sve zločine koje nam čine. Da pojednostavim, u našoj avliji zločinac zatvara nevinog jer se borio za pravdu. Zločinac radi sve samo da bi sakrio sve što radi preko deset godina unazad jer nema hrabrost da preuzme odgovornost. Nema hrabrost jer zna da mu dolazi kraj. Nema hrabrost jer zna da je, ne samo njegov narod, već ceo svet stao na pravu stranu. Na stranu gde niko nije plaćen ili podmićen, već na stranu gde je ljubav i želja za boljim sutra veća od bilo koje cifre. Zato će ovaj narod „resetovati” ovu zemlju i učiniti je boljim mestom za ovaj narod. I zato, jedino što je važno kod čoveka je duša, a ako nju prodate, znajte da ste prodali sebe, svoj identitet i ono najvrednije što ste imali.