Ne postoji ništa teže nego napisati tekst o Šekspiru.
Šekspir je pisac o kom je napisano najviše studija, a i samo njegovo autorstvo je dovedeno u pitanje jer neki istoričari književnosti (kao i u slučaju Homera) misle da je nemoguće da jedan čovek napiše toliko takvih dela. Eto koliko je on bio genijalan.
Šekspir je bio i pesnik i dramski pisac, ali se ne zna gde se i koliko školovao.
Drame je pisao pre svega za pozornicu, dakle s namerom da stvori dela koja će njegove kolege glumci rado igrati, a publika rado gledati.
I te njegove drame, od trenutka kad su nastale pa sve do danas, nisu izgubile svoju sposobnosti da komuniciraju sa publikom, one s vremenom samo dobijaju na snazi jer ukazuju na univerzalne istine o ljudskoj prirodi.
I zato je teško otići na Šekspir festival, sve karte se brzo prodaju i 372 mesta, koliko ih trenutno ima, malo su za broj onih koje ovaj festival interesuje.
Šta je Šekspir festival? (ako slučajno ne znate)
Šekspir festival je internacionalni pozorišni festival koji se već 11 godina održava u Vili Stanković pored Čortanovaca, pod vedrim nebom, kako je to bilo i u Šekspirovo vreme.
Tokom prethodnih deset godina na festivalu je gostovalo 51 pozorište iz 22 zemlje sveta ( Velike Britanije, SAD, Grčke, Italije, Gruzije, Belorusije, Irana, Indije, Portugala, Makedonije, Slovenije, Kine, Hrvatske, Nemačke, Francuske, Finske …) među kojima su i čuveni Shakespeare s Globe (London, Velika Britanija), Théâtre des Bouffes du Nord (Pariz, Francuska), Belarus Free Theatre (London, Velika Britanija), Tang Shu Wing Theatre Studio (Hong Kong, Kina) …
Broj posetilaca Šekspir festivala proteklih deset godina prešao je 20.000.
Šekspir festival je prema listi Agencije Beta 2014. godine proglašen za jedan od deset najznačajnijih događaja u kulturi Srbije, a 2015. godine postaje deo Evropske mreže Šekspir festivala (European Shakespeare Festival Network).
Na ovogodišnjem, 11. Šekspir festivalu, koji je trajao od 4. do 7. jula, na programu su bili Bogojavljenska noć (Šekspir festival, Pozorište mladih, Srbija), San letnje noći (Flute Theatre, Velika Britanija), Romeo i Julija: Poslednji sati ImPerfect Dance Company, Italija) i Hamlet Double Bill (La Ribalta Teatro & The English Theatre Company,Italija)
Festival je otvorila “Bogojavljenska noć” u režiji Ivana Vanje Alača, nastala u sklopu programa Moj prvi Šekspir koji omogućava mladim autorima da se prvi put na profesionalan način sretnu s delom čuvenog autora.
Drugog dana na program je bio „San letnje noći“ sa sedam izvođača koji igraju sve uloge i muzikom koja se izvodi uživo na sceni nastao je na osnovu uspešnih adaptacija „Hamleta“, „Bogojavljenske noći“ i “Perikla” koje su bile na turneji po evropskim festivalima od 2015. do 2023. godine.
“Naši ljubavnici, naše vile i naši rabotnici vide ušima, čuju očima, kušaju rukama i govore srcem. Naša sedmočlana trupa je na sceni i cela predstava iznova se transformiše pred vašim očima. Naši snovi obaveštavaju naše budne sate informišući o našem igranju predstave i predstave u predstavi. Jeste li sigurni da smo budni? Ove stvari izgledaju male i nerazlučive, kao daleke planine pretvorene u oblake. Budni smo!”
Plesna predstava “Romeo i Julija: Poslednji sati” u izvođenju međunardno priznate ImPerfect Dancers Company nakon uspešne svetske turneje (Hong Kong Shakespeare Festival, Gdansk Shakespeare Festival, Craiova Shakespeare Festival …) dolazi i na Šekspir festival u Srbiji.
Specifičan fizički jezik kojim se prikazuju emocije i istražuju najintimnija osećanja i složene nijanse ljudske duše zajednička su nit koja povezuje sve predstave ImPerfect Dancers Company. Kroz univerzalnost plesa i pozorišta ImPerfect Dancers Company ispituje da li se osećanja stara koliko i vreme, protokom vremena razvijaju.
Najveća ljubavna priča svih vremena je pred publikom – spletke i sukobi porodica i dvoje mladih ljubavnika u njihovim poslednjim satima, pre nego što se predaju svojoj neizbežnoj sudbini.
„Romeo i Julija:Poslednji sati“ jeste energična, intenzivno fizička i atletska plesna predstava koja istražuje emocije Šekspirovog kultnog dela kroz izuzetnu muziku i apsolutno savršene plesače. Ovaj očaravajući komad, svojim smelim umetničkim izborima, ispraćen je ovacijama publike. Nagrađeni aplauzom, glumci su izlazili pred publiku na kraju svakog čina. To govori sve!“
Komad Double Bill pozorišta La Ribalta Teatro i The English Theatre Company je dvojezični (italijanski i engleski) spoj komedije i tragedije između Grobara i Glumaca u Šeksiprovom Hamletu.
Predstava Hamlet Double Bill pobednik je velikog međunarodnog projekta Evropske mreže Šekspir festivala ShakeSPHERE 2023/2024. Nakon otvorenog poziva svetskoj pozorišnoj zajednici za najorginalniji umetnički koncept Šekspirovog dela, Evropskoj mreži Šekspir festivala stiglo je više od 70 prijava iz celoga sveta. Odlukom međunarodnog žirija projekat Hamlet Double Bill iz Italije proglašen je najboljim čime je stekao pravo učešća na brojnim festivalima: York Shakespeare Festival (Velika Britanija), Gdansk Shakespeare Festvival (Poljska), Craiova Shakespeare Festival (Rumunija) i Šekspir festivalu Srbija.
Zašto Double Bill (dve priče)? Pa, ideja je da se da glas dvema različitim tačkama gledišta priče o Hamletu: Grobarima i Glumcima. Grobari i Glumci su konkretni izvršioci sudbine koja se vrti oko Elsinora: oni predstavljaju početak i kraj Hamletove priče. Otvaraju i zatvaraju igru. Ako su Glumci iskra koja u Hamletu rasplamsava ideju o demaskiranju kralja Klaudija kroz insceniranje onoga što se dogodilo na danskom dvoru, Grobari su svršetak patnje likova u delu, jer konstatuju relativan i apsolutan kraj Hamletovih peripetija. Ako su Glumci pronalazači života i njegovih mogućih zapleta, Grobari su čuvari smrti i kraja života likova. I upravo ta nesvesna važnost koju imaju u delu, čini ih, nesvesno, komičnim likovima.
Slogan ovogodišnjeg Šekspir festivala bio je inspirisan čuvenom komedijom „Kako vam drago“ i rečima jednog od glavnih junaka, Melanholičnog Žaka, koji sumirajući utiske o svetu oko sebe, kaže:„Ah što luda nisam ja!“. Luda je, između ostalog, znak 11. Šekspira festivala i ona je:“lik koji ima privilegiju da priča šta god mu padne na pamet”. Ona uvek ima posebno mesto u Šekspirovim komadima pa tako Hamlet, koji takođe glumi ludu kaže: “Ovo vreme je ispalo iz zgloba. O prokletstvo, sram, što sam rođen da ga ja popravljam sam.“
Na plakatu ovogodišnjeg festival je Šekspir kom se ne vide oči, ali mu se vide suze, od smeha ili od tuge, na nama je da to zaključimo jer ionako svako svet vidi “kako mu drago”
I za kraj nešto o Vili Stanković
Vila Stanković, prostor koji je izabrao pisca, nalazi se na Fruškoj gori u naselju Čortanovci (opština Inđija).
Vilu je 1930. godine podigao dr Radenko Stanković (1880, Leskovica; Banat – Beograd, 1956), osnivač i profesor Medicinskog fakulteta u Srbiji, ministar prosvete u vreme vladavine kralja Aleksandra I Karađorđevića a potom, nakon ubistva kralja Aleksandra 1934. godine, i kraljevski namesnik Petra II Karađorđevića.
Podignuta je na prelepom mestu sa koga se pruža veličanstven pogled na Dunav, Banat i Bačku, i i danas predstavlja jednu od najlepših letnjih rezidencija u Srbiji.
Vilu je okruživao prelep vrt i prostrano imanje, i na njemu je dr Stanković uzgajao vinovu lozu i razne vrste voća.
Poslije kapitulacije Kraljevine Jugoslavije 1941. godine i okupacije, nova nemačka vlast uhapsila je dr Stankovića i odvela ga u Austriju, pokušavajući ga nagovoriti na formiranje srpske vlade, što je odbio. U Austriji je ostao godinu dana. Po povratku u Beograd je penzionisan i u tom svojstvu je ostao do kraja rata.
Nakon Drugog svetskog rata, okružni sud u Beogradu 1949. godine osudio je dr Radenka Stankovića na 12 godina zatvora, gubitak časti, građanskih prava i sloboda, a konfiskovana mu je i celokupna imovina. U Vili Stanković, koja je konfiskovana 1952. godine, počinju da borave najviši funkcioneri nove države Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Slobodan Penezić Krcun.
Dr Radenko Stanković, koji je kaznu zatvora izdržao je u Sremskoj Mitrovici, pušten je na slobodu 1956. godine, teško bolestan. Preminuo je decembra iste godine. Rehabilitovan je 18. decembra 2006. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu.
(Neki delovi teksta preuzeti su sa zvaničnog sajta manifestacije)