Kada smo išle u srednju školu, sve smo htele da budemo Margita, toliko je velika bila.
Margita Stefanović, klavijaturistkinja Ekatarine Velike, završila je srednju muzičku školu kao jedna od najtalentovanijih u klasi i iako je, kao jedanasetogodišnjakinja, pozvana da nastavi studije u Rusiji, roditelji joj to nisu dozvolili pa je završila arhitekturu. (U jednom intervjuu iz 1987. Margita kaže da nije upisala muzičku akademiju jer nije mogla da odabere u čijoj klasi bi bila, dakle uopšte ne spominje roditelje iako to rade svi koji su pisali o njoj). Krajem 1982. godine postaje član Katarine II, kasnije Ekatarine Velike, kao prva i dugo vremena jedina rok klavijaturistkinja domaće scene.
Sa Katarinom II 1984. izdaje istoimeni album, i na njemu su dva Margitina teksta, za pesme Kad krenem ka…i Treba da se čisti. Sa Ekatarinom velikom izdaje studijske albume: Ekatarina velika(1985), S vetrom uz lice(1986), Ljubav(1987), Samo par godina za nas(1989), Dum dum(1991), Neko nas posmatra(1993) i nekoliko albuma sa živih nastupa.
Margita je komponovala i muziku za filmove i drame Prvi put s ocem na jutrenje, Vera Hofmanova, Povratak Vuka Alimpića, Plavi plavi i pozorišne predstave Klasni neprijatelj i Tri sestre. Radila kao producent (Karlovi Vari) i gostovala na albumima Bejbi Kejt, Elvis J. Kurtovića, Van Goga, Baba. Godine 1985. pojavila se u filmu Gorana Markovića Tajvanska kanasta. Posle smrti frontmena EKV Milana Mladenovića i raspada benda, Margita je krajem 1994. osnovala grupu Kurajberi koja je uglavnom izvodila obrade i gostovala na albumima Glisersa, Ziona i Direktora, a 1995. godine, zajedno s grupom mladih beogradskih muzičara, formirala je bend EQV i objavila album pod nazivom “Ti si sav moj bol”. Za klavijaturama je nastupila i na nekoliko unplugged koncerata Električnog orgazma, a njen poslednji rad vezan je za pozorišnu predstavu “Kaput mrtvog čoveka” iz 2002. godine.
O Margitinom životu govori i nekoliko knjiga.
Prva se zove Magi, zvezda koja večno traje, izašla je 2002. godine i potpisala ju je grupa autora. U njoj je izdavač napisao sledeće: “Magi, u ime planete, čovečanstva, ove države, ovog grada, u ime svih nas, znanih i neznanih prijatelja, onih koji su se napajali istinom sa izvora EKV, onih koji su ti pomogli, onih koji su želeli, a nisu mogli, ali i onih koji su to bili u stanju, a nisu marili, OPROSTI nam zbog ljudske bezdušnosti, OPROSTI nam što nismo bili svesni tvoje ranjivosti, nežnosti, veličanstvenosti, zato što nismo bili tu kada smo ti bili najpotrebniji, OPROSTI što nismo prepoznali tvoju patnju i uzvratili ti bar malim delićem za sve ono što si nam nesebično pružala i darivala u svom životu”
Druga, Vrati unatrag, koju je 2008. godine napisao Aleksandar Ilić sporna je jer su Margitini prijatelji navodili da autor iznosi neistine i da je zloupotrebio njenu bolest da joj se približi i iskoristi je samo da bi pisao o njoj.
Treća Margitina biografija, pod nazivom – Osećanja. O. Sećanja, izašla je štampe 2011. godine. Reč je o preko pet stotina strana, A3 formata. U njoj su odlomci iz Margitinih dnevnika, nikad objavljene fotografije, pesme, skenirani tekstove sa razglednica, Margitine beleške, crteži i sećanja autorke, Lidije Nikolić, na njihovo prijateljstvo.
Magi-Kao da je bila nekad Dušana Vesića objavljena je 2018. godine. Ova knjiga je iskrena i poštena priča o Magi, njenom talentu, uspesima i patnji, i jednom vremenu kojeg više nema.
“Desa Prva, na radost i tugu, rodila je Katarinu Drugu.” – Duško Radović
