„Hrabrost nije nepostojanje straha, već sposobnost da se prevaziđe i to je ono što daje snagu svakom čoveku da se suoči sa životom.“ – Milan Kundera
Prilično rasprostranjena u svakodnevnom govoru, reč hrabrost , čini mi se, shvatamo olako.
Radi lakšeg razjašnjenja, možda je najbolje krenuti od toga na šta se ona ne odnosi, a na šta se odnosi:
Naivnost se u savremenom društvu često meša sa hrabrošću. Kada posmatramo dete koje šeta po ivici nekog zida, želeći da se igra, njega ne smatramo hrabrim, već naivnim. Zašto? Zato što dete nije svesno posledica koje eventualni pad može prouzrokovati.
Kako rastemo i sazrevamo, svesnost o posledicama naših postupaka (najčešće) raste. To dalje govori u prilog tome da se hrabrost može definisati kao sposobnost da se preuzmu radnje koje su u suprotnosti sa strahom ili opasnošću, bez obzira na posledice. Hrabrost nije odsustvo straha, već sposobnost da se on prevaziđe, uz fizičke i moralne komponente.
Herojima nazivamo ljude koji su bili ili su i dalje hrabri. Priča o herojima i njihovim podvizima, jedna je od najstarijih tema, čiji nas trag odvodi u daleke početke civilizacije. Svaki istorijski period ima svoje heroje. Oni su učinili nešto važno i svojim sunarodnicima omogućili mir, sigurnost ili nešto treće. Verujem da je svako od nas čuo za neke od njih.
Međutim, šta je sa onim tihim herojima, koji svakodnevno vode neke bitke?
Za mene je heroj svako ko se ne predaje u borbi da svoj život živi ispunjavajući sopstvene snove.
Heroj je i onaj koji nema mnogo, ali pomogne drugome…
Heroj je i onaj koji ima mnogo, ali pomogne nekome zbog svoje čiste duše, a ne zarad samopromocije.
Heroji su ljudi koji ne dozvoljavaju da neko drugi upravlja njihovim životima.
(nastavi niz…)
Ima mnogo heroja u našem gradu, u ulici i srcu.
Biti heroj podrazumeva hrabrost, a odakle ona dolazi?
Poći od sebe, kao prvi korak, zvuči kao već izlizana i dosadna fraza, ali uključiti direktan uticaj na sopstveno biće. Uvesti promene i biti u tome iskren i istrajan, nije ni malo lako. Tome može posvedočiti svako ko se sa time suočio.
Za početak, priznati sebi kako si, ali onako… zaista, gde se nalaziš, a gde bi želeo da budeš, te upotrebiti to saznanje na ono na šta imamo direktan uticaj, a to su naša perspektiva i akcija, najčešće zahteva izlaz iz udobnosti navika i suočavanje sa strahom, što zasigurno jeste hrabrost.
Hrabrost sa sobom donosi slobodu.
Sloboda, sama po sebi, je kontradiktorna, jer naša sloboda doseže do granica gde ne ugrožava tuđu slobodu.
Sloboda je izbor, tvoj sopstveni izbor koji donosiš onda kada odlučiš da želiš biti hrabar i kroz delanje u tim vodama, zasigurno postaješ heroj svog izbora.
Bilo da se radi o fizičkim ili moralnim izazovima, hrabrost je kvalitet koji doprinosi našem ličnom razvoju i društvenom napretku.
Postoje one osobe, koje kada vidiš vrlo brzo za njih možeš reći da su hrabre, te nije loše zapitati se šta je to što te osobe poseduju i da li ja to imam ili tek do toga treba da dođem.
Sanja Bobić