Da li živimo u percepciji percepcije sebe?
Da li ste dobri za svoju okolinu i ispunjavate tuđa očekivanja ili radite na svojim ciljevima da
biste se osećali dobro? Koliko često se nađete u situaciji da preispitujete sopstvene stavove, ideje
i misli zbog mišljenja i stavova druge osobe? Dovodite u pitanje validnost vašeg mišljenja samo
zato što se drugo mišljenje razlikuje od vašeg. Zbog čega vrednujete tuđe gledište više od svog?
Šta je to u vama što vam govori da treba poslušati drugoga?
Ah, ta ključna reč „poslušati“… Poslušaj mamu i tatu oni znaju bolje od tebe, poslušaj tetku ona
ima mnogo godina iskustva, poslušaj babu jer stariji se poštuju a samim tim i slušaju… itd. Da se
lično nisam susrela sa ovim, ne bih mogla ovako dobro da razumem slične situacije, a verujem
da i među vama koji ovo čitate, postoje ljudi koji se prepoznaju. U mom životu se podvukla crta,
kada sam shvatila da ne bih upisala fakultet koji želim, ne bih otišla na svoj prvi razgovor za
posao, da sam slušala šta mi je u tom momentu govorila moja okolina. Zato imam pitanje za vas.
Šta bi bilo kad bi vam neko rekao da sve ovo NE MORATE? Šta bi se tačno promenilo?
Sigurna sam da ne postoji prekidač za upali/ugasi u vašoj glavi i da su ovo ukorenjeni obrasci,
međutim promena je uvek opcija. Ka promeni se hoda kada više ne znate da hodate svojim
nogama, a ni u svojim već tuđim cipelama, kad ste premoreni od ispunjavanja spiska očekivanja
vaše bliske okoline. Promena je rešenje. Niko ne kaže da je lako i brzo, samo verujte da je
izvodljivo. Ljudi se samo uplaše celog tog procesa, jer se njihova patnja nadvila iznad njih kao
crni oblak.
Kao student sociologije, izdvojila bih jednu rečenicu poznatog sociologa Čarlsa Hortona Kulija,
da bih vam bolje približila sve o čemu sam do sad govorila. Kuli je napisao 1902. godine: „Ja
nisam ono što mislim da jesam, i nisam ono što ti misliš da jesam. Ja sam ono što mislim da ti
misliš da jesam.“ On govori o identitetu koji je određen onim što drugi misle o nama ili
preciznije, onim što mi mislimo da drugi misle o nama. Ovu specifičnu pojavu, jurenja za
izobličenim odrazom iz nečijih tuđih snova, Kuli naziva „ličnost iz ogledala“. Mi tada živimo u
percepciji percepcije sebe i gubimo svoje stvarno ja.
Vi iskalkulišite šta je bolje, strah ili promena? Da ste dobri ili dobro? Da ste poslušni ili da se
dobro osećate u svojoj koži?
preuzeto sa sajta Mango i papaja