Ako živite u Srbiji, nemoguće je da ne znate za internet pobunu fanova Breskvice. Internet pobunu, pošto na onu uživo, ispred RTS-a, niko nije došao. Odnosno, došla su dva čoveka. Breskvica je, bar koliko sam ja čula, ćutala na tu pobunu, ali neki kažu i da ju je i podržavala.
Tako da sam ja, inače negledač ovakvih sadržaja, odgledala i odslušala par pesama.
Pa ću sad izdvojiti par dobrih i na kraju pisati o onoj koja mi se (ipak) najviše svidela.
Pre takmičenja, čula sam samo dve pesme, Breskvicu, jer je imala najbolju (najskuplju) kampanju pa ju je bilo svuda i Konstraktu, jer sam htela da je čujem.
Niti novo, niti bolje
Konstrakta me je oduševila – to je to, ponovo duhovita, (samo) kritična, ovoga puta sa, za mene, boljom muzikom i sažetijim tekstom, sve kako treba. I još ironična prema samoj sebi, sedi na istoj stolici i sve je isto, niti novo niti bolje. I još je to i napisala samoj sebi. Genijalno.
To je to, glasaću za nju.
I onda u subotu u neko (kasno) vreme se setim, upalim prenos, i taman nabodem glasanje.
Sačekam u onom pregledu da vidim koji je broj Konstrakta, pošaljem tri poruke, i pošto sam obavila svoju građansku dužnost, ostanem da vidim ko je pobedio. Nije mi bilo važno da Konstrakta pobedi, već je bila na Evroviziji, mislim da nije ni njoj bilo, ali bila bi sjajna fora da se opet pojavi pred publikom koja je zna, ista kao što je bila i kaže nešto o čovekovoj nezasitoj potrebi za novim i boljim. I još o mnogo čemu, o društvu, politici. Bila mi je sjajna već na prvo slušanje (In Corpore Sano nije). Bila bi sjajna fora da pošaljemo nekog istog i nešto (skoro) isto.
Ali, Konstrakta nije pobedila. Pobedničku pesmu nisam ni odslušala. I naravno da sam primetila da Sajsi Breskvici nije dala ni jedan bod.
Gnezdo orlovo
I mislim da su Breskvičini obožavaoci istog momenta počeli da psuju, prete i kunu po društvenim mrežama. Besni jer se osećaju pokradeno. (Najupadljivije među njima bile su starije žene kojima je taj manir ostao valjda iz rijalitija). I nije da ih ne razumem. Pesma ima dobar ritam, Breskvica je slatka i lepo peva, a moj najveći problem sa ovom pesmom je u stvari tekst. Za ovakvu muziku i temu, tekst bi trebalo da napiše najmanje Njegoš. Ovako je malo nezgrapan, meni čak i nejasan, jabuka je pala (ti pomisliš voćka) pa se onda sutra razgranala (u stvari je drvo). Malo je i kao crtani film, da se ne naljute njeni fanovi. Ali je gromka i jasno mi je što se svidela ljudima. Ne bih imala nikakav problem da je otišla na Eurosong.
Lik u ogledalu
Ne bih imala nikakav problem ni da je Zorja otišla na Eurosong . Predivan glas, prelepa devojka. Njeni fanovi misle da može biti učiteljica i Breskvici i Teya Dori i misle da je oštećena što nije pobedila. I meni je žao, ali naprosto, bila je prevelika gužva sa dobrim pesmama i izvođačima (izvođačicama) ove godine.
Ramonda
Teya Dorina Ramonda me nije kupila na prvu. I da se nije digla prašina oko njene pobede verovatno je ne bih poslušala ni drugi ni treći put, kad sam shvatila da pesma može biti i lična i nacionalna Pročitala sam na par mesta i da su ljudi plakali dok su je slušali i to mi je bilo čudno sve dok nisam videla spot. I onda sam i ja plakala.
„Tamo daleko, gde cveta limun žut, tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.”
Prošle godiea bila sam na izložbi Veliki rat – ubijanje anđela. Autor slika, Miro Stefanović, slike sa motivima iz Prvog svetskog rata slikao je na limu koji je oštar da bi objasnio svu težinu rata. Na većini slika bio je anđeo, mnogo krvi i leševa, plava grobnica. Nikada nisam bila na potresnijoj izložbi i počela sam, iako sam se suzdržavala, da plačem. U Prvom svetskom ratu izginula je trećina stanovnika Srbije, nema veće tragedije za ovaj narod od te.
Tamo daleko – na grčkom ostrvu Krf je januara 1916. godine oko 150.000 srpskih vojnika pronašlo „jedini put”, koji je za mnoge bio i poslednji.
Pre toga su prošli albansku golgotu, strateško povlačenje vojske i civila preko krševa i planina Albanije i Crne Gore u periodu od novembra 1915. do januara 1916. godine, posle invazije Centralnih sila na Srbiju. U tim planinama iscrpljeni vojnici ostavljali su svoje kosti.
Oni koji su stigli na Krf bili su gladni i bolesni, nije bilo dovoljno šatora i spavali su na otvorenom iako je bila zima. Najozbiljniji slučajevi su prebacivani na ostrvo Vido kako bi se izolovali od vojnika koji su bili u boljem zdravstvenom stanju.
Na ostrvu Vido, koje su Grci nazivali ostrvom zmija, bilo je mesta da se sahrani oko 1200 ratnika.
Ostali su spuštani u more. Ne zna se tačan broj položenih u plavu grobnicu, smatra se da ih je bilo između pet i šest hiljada. Ne zna se ni tačno mesto na kom su sahranjeni jer dnevnik francuskog sanitetskog broda koji je preuzimao tela vojnika nije sačuvan.
U Teya Dorinom spotu, ona je sama, mračno je, oko nje su planine i voda, ima čak i cokule na nogama i sve jako podseča na povlačenje srpske vojske preko Albanije, i na kraju Krf. Na kraju spota su svetlost i ramonda, simbol vaskrsenja naroda. Ramonda je i simbol mira i kao takva ima šire značenje. Sama kompozicija i Teyin glas za mene su nebeski. Opevala je golgotu jednog naroda sa toliko dostojanstva, ljubavi i poštovanja da nemam dovoljno reči da to i kažem, hvala joj. Napravila je remek-delo.
I imam osećaj da će se ova talentovana, obrazovana i pristojna devojka, umetnica, kompozitorka, producentkinja i pevačica, koja je pored svega toga i tekstopisac jednog dana izučavati u školama.
Nek joj je sa srećom.
To je to.
Hvala.