U inđijskoj opštini dve škole nose ime dr Đorđa Natoševića, jedna osnovna, u Novom Slankamenu i jedna srednja, u samoj Inđiji. I gradska biblioteka nosi njegovo ime.
Ko je bio Đorđe Natošević?
Đorđe Natošević je bio lekar, studirao je i pravo, a posebno je bio zainteresovan za pedagogiju. Rodio se u Starom Slankamenu 1821. godine. Kao i većina tada učenih ljudi gimnaziju je pohađao u Sremskim Karlovcima, a studije je završio u Beču. Još kao student medicine pokazao se kao human i hrabar jer je u Revoluciji 1848. lečio ranjene Srbe. Iz Beča se vratio u Novi Sad u kom je radio prvo kao lekar, a onda i direktor Novosadske gimnazije. Pošto se ozbiljno bavio pedagogijom postavljen je za glavnog nadzornika svih srpskih škola u Vojvodini, a na poziv kneza Mihaila prešao je u Beograd u Ministarstvo prosvete i bavio se unapređenjem škola po Srbiji.
Šta je Đorđe Natošević uradio za srpske škole?
Doktor Natošević je uveo gimnastiku u srpske škole. (Čitav vek kasnije u jednom pedagoškom članku Borislav Pekić gimnastiku naziva predmetom od interesa). U škole je uveo i crtanje i izradu ručnih radova (Pekić u istom članku smatra da se u škole treba uvesti ZANATSTVO). Isticao je značaj muzičkog obrazovanja i smatrao je da je pevanje za decu vrlo zdravo.
Promenio je i način na koji se učilo čitanje. U časopisu Bosanska vila 16.8.1887. godine piše:“Dijete u prvom razredu za nekoliko meseci nauči vrlo lako pisati i čitati. Od prije je s teškom mukom tek poslije nekoliko godina mogao naučiti pisati i čitati, a danas poslije nekoliko meseci – a to je vidite li plod Natoševićevog rada.“ Napisao je i prvi bukvar Vukovom reformisanom ćirilicom.
Shvatao je i značaj školskih biblioteka i zadužbina za nabavljanje školskih knjiga.
Išao je na narodne zborove po raznim mestima i držao predavanja učiteljima i nastavnicima. Pokrenuo je Školski list, prvi srpski pedagoški časopis i prve srpske dečije novine koje je nazvao Prijatelj srpske mladeži. Gradio je i popravljao srpske škole i pravio školske voćnjake i vrtove.
Osnovao je učiteljske škole u Novom Sadu, Pakracu, Karlovcu, Pančevu i Somboru.
Kada je umro, 1887. godine, u Bosanskoj vili napisano je:“Udar je to veliki jer je umro čovjek – koji se retko rađa; jer je nestalo junaka – koji se ničega ne straši; jer je oči sklopio za navijek učitelj – drugi poslije sv. Save“. Povodom njegove smrti Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu.
Đorđe Natošević sahranjen je na Uspenskom groblju u Novom Sadu.