Džon Kiting: “Dečaci, morate se truditi da pronađete svoj glas. Jer što duže čekate da počnete, manja je verovatnoća da ćete ga uopšte pronaći. Toro je rekao: “Većina muškaraca vodi živote tihog očaja.” Nemojte se pomiriti sa tim.“
“Postoje određeni filmovi koji vam se uvuku pod kožu i nikada ne izađu. Oni menjaju vaš život, suptilno menjajući vašu percepciju stvarnosti, skoro uvek na bolje.”
Društvo mrtvih pesnika je jedan od tih nekoliko filmova.
U izuzetno konzervativnu i isključivo mušku školu kojoj su stubovi: čast, tradicija, disciplina i odličnost (a za učenike je ova škola: turobnost, čemernost, dekadencija i učmalost) dolazi liberalni profesor sa nesvakidašnjim metodama. Ovako počinje Društvo mrtvih pesnika. Kraj je pedesetih godina, ostali mladi slušaju rock’n’roll, a junaci filma robuju očekivanjima svojih roditelja. Profesor Kiting ih uči da misle svojom glavom, iskoristite dan i budu svoji.
On ih ohrabruje da izađu iz sebe i iskoriste svoju energiju da učine svoj život vrednim življenja i lepim – Carpe Diem, Iskoristi dan! Radnja filma se vrti i oko dva učenika: Nila (Robert Šon Leonard), koji je zabavan i popularan, ali ne uspeva da bude ponos svog oca, jer želi da postane glumac, a ne lekar kao što mu je otac odredio, i Toda (Itan Houk), koji je veoma stidljiv i nesiguran u sebe, ali je odan prijatelj i hrabar i pravičan. Inspirisani Kitingom, njih dvojica sa još nekoliko učenika ponovo osnivaju Društvo mrtvih pesnika, koje je škola zabranila, i ohrabruju se da rade ono što zaista žele: glume ili pišu novinske članke sa novim idejama, ali strast za životom nije dobrodošla u ovoj krutoj konzervativnoj školi.
I da vam sad ne prepričavam ovaj film o sazrevanju, slobodi, lepoti i borbi za vlastite ideale i snove, reći ću samo da je kraj divan (i jedini moguć) jer pored svih nepravdi takvih da će vam se želudac zgrčiti (bar meni jeste) ima pravdu, poštovanje i dostojanstvo na kraju taman takve kakvi treba da budu.
Džon Kiting: Postoji vreme za smelost i vreme za oprez, a mudar čovek razume šta je potrebno.
Ovo su neki od komentara sa neta:
“Da, verovatno dosadan film koji će nastojati da škola izgleda bolje i podstakne nas da radimo domaće zadatke i učimo za testove. Nisam mogao više da pogrešim. Ovaj film je definitivno promenio moj način razmišljanja u određenoj meri i malo je filmova koji su me dirnuli i dirnuli kao ovaj.”
“Kada ste mladi, nikada ne razmišljate šta za ime sveta radite sa svojim životom. Jednostavno živiš za dan, nadaš se da će tvoje ocene biti dovoljne da prođeš, i to je to. Dugoročno razmišljanje uključuje možda flertovanje sa devojkom. Ništa više. Ono što mi je ovaj film pokazao je da imamo odgovornost i radost što smo živi na ovoj planeti. Da smo prašina, i vratićemo se tome, tako da imamo dragoceno malo vremena da napravimo razliku. Da imamo moralnu obavezu da “iskoristimo dan i učinimo svoje živote izvanrednim” (moj omiljeni citat u istoriji filma). Da je svet, u suštini, naš. Da su jedina ograničenja u nama samima, i da dugujemo nama da se borimo, da se pobunimo protiv konformizma, da promenimo ono što mrzimo i zadržimo ono što volimo. Da je život na ovom svetu lepa odgovornost i da se samo kukavice ne usuđuju da ga promene na bolje.”
“Postoji nekoliko ključnih faktora koji čine ovaj film tako briljantnim kakav jeste. Tu je pre svega gluma. Robin Vilijams, koji mi se jako sviđa kao komičar, zaista dokazuje da je sjajan glumac, koji može duboko da uđe u lik i igra ga sa takvom strašću i energijom da ćete zaboraviti da je glumac. Kiting, čije su nastavne metode zaista neobične i verovatno će vas nekoliko puta nasmejati, veoma je interesantna uloga, učitelja kakvog bismo svi želeli, ali ne zato što ne zadaje domaće zadatke ili izmišlja vrlo lako, otvorene testove knjiga. Ne, jer Kiting nam pokazuje da moramo da izađemo iz sebe, da izvučemo najbolje iz života i posebno da u svakom od nas postoji pesnik. Zatim, tu je užasno nedovoljno cenjeni Robert Šon Leonard, koji takođe igra veoma dirljivu predstavu kao student, koga čuva otac i zbog toga ne uspeva da ostvari svoje snove. Što se tiče Itana Houka, on je definitivno bio najbolji izbor za lik koji igra. Bukvalno možemo da osetimo njegov strah i stidljivost kada stane ispred razreda i ne kaže ništa, jer mu je tako neprijatno.”
Za kraj scena iz filma, za mene jedna od najlepših filmskih scena svih vremena.